Савез за рекреацију и фитнес Србије потписао је уговор о сарадњи са Привредном комором Србије с циљем јачања привредног потенцијала фитнеса и рекреације у земљи. Потписивањем овог споразума формираће се и Секција за фитнес у оквиру Привредне коморе Србије, која ће се бавити промоцијом српског фитнес сектора на међународном тржишту, едукацијом и развојем људских ресурса, те подизањем свести о важности фитнеса за јавно здравље и економију. Уговор су потписали Михајло Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије и Небојша Стојаноски, председник Савеза за рекреацију и фитнес Србије. Истакнуто је да постоји велики потенцијал за раст фитнес индустрије и жеља да се побољшају услови за њен развој.
Весовић је нагласио да је фитнес индустрија, која годишње остварује промет од 300 милиона евра, кључна за економију, те да је потребно повећати подршку предузетницима у овом сектору. “Ово не делује као есецијални део рада Привредне коморе Србије, али ту се крије замка код људи који ову тему посматрају површно, јер бројеви говоре у прилог томе. Имамо скоро 100 комапнија које се баве фитнесом из различитих углова. Нису то само власници фитнес услуга, већ цео ланац привреде који стоији иза тога, од произвођаћа спортске опреме, реквизита до произвођача суплемената, као и креатора дигиталних технологија које су неминовни део сваке индустрије, а посебно сектора услуга”, истакао је Весовић.
Небојша Стојаноски истакао је да Савез, који следеће године слави 20 година постојања, има преко 400 клубова и циља да укључује све узрасте у организоване програме вежбања.
Милош Бунић, нагласио је значај фитнеса за здравље и економију: „Фитнес има вишеструк значај, као прво најраспростањенија је рекреативна активност на свету. У близу 65.000 евроспких фитнес клубова, вежба 67 и по милиона људи. Када фитнес посматрамо на тај начин први бенефит који се намеће је онај здраствени, јер редовно вежбање смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, хипертензије, депресије… Такође, фитнес можемо посматрати и кроз економску призму, јер ова индустрија у Европи на годишњем нивоу генерише промет од близу 32 миљарде евра. Кроз фитнес индустрију, односно бављењем рекреацијом, смањују се и трошкови здравственог осигурања које долазе као последица редовног вежбања, али и доказано добија се већа продуктивности запослених“, констатовао је Бунић.
